Исаија 48

Господ тражи од свог тврдовратог народа да верује у његову милост и спасење и да га слуша.

1Чујте ово, доме Јаковљев,

који се зовете именом Израиљевим,

и из воде Јудине изађосте,

који се кунете именом Господњим,

и Бога Израиљевог помињете,

али не по истини и по правди.

2Јер се именују по Светом граду,

ослањају се на Бога Израиљевог,

коме је име Господ над војскама.

3Шта је пре бивало, казивах напред одавно,

и шта из мојих уста изађе и објавих,

учиних брзо и зби се.

4Знао сам да си упоран,

и врат да ти је гвоздена жила,

и чело да ти је од бронзе.

5И зато ти одавна објавих,

пре него се зби казах ти,

да не би рекао: Идол мој учини то,

и лик мој резани и лик мој ливени заповедише тако.

6Чуо си; погледај све то;

а ви нећете ли објављивати?

Одселе ти јављам ново и сакривено,

шта ниси знао;

7Сада се створи, и недавно,

и пре овог дана ниси чуо,

да не кажеш: Гле, знао сам.

8Нити си чуо ни знао,

и пре ти се уши не отворише,

јер знадох да ћеш чинити неверу,

и да се зовеш преступник од утробе материне.

9Имена свог ради устегнућу гнев свој,

и ради хвале своје уздржаћу се према теби,

да те не истребим.

10Ево, претопићу те, али не као сребро,

пребраћу те у пећи невоље.

11Себе ради, себе ради учинићу,

јер како би се хулило на име моје?

И славе своје нећу дати другом.

12Чуј ме, Јакове

и Израиљу, ког ја позвах:

ја сам први,

ја сам и последњи.

13И моја је рука основала земљу,

и моја је десница измерила небеса пеђу;

кад их зовнем, сви дођу.

14Скупите се сви и чујте:

ко је од њих објавио ово?

Господ га милује,

он ће извршити вољу Његову на Вавилону,

и мишица ће Његова бити насупрот Халдејцима.

15Ја, ја рекох, и позвах га,

довешћу га, и биће срећан на свом путу.

16Приступите к мени, чујте ово:

од почетка нисам говорио тајно;

откако то би, бејах онде;

а сада Господ Господ посла ме и Дух Његов.

17Овако вели Господ, Избавитељ твој,

Светац Израиљев:

Ја сам Господ Бог твој

који те учим да би напредовао,

водим те путем којим треба да идеш.

18О, да си пазио на заповести моје!

Мир би твој био као река,

и правда твоја као валови морски;

19И семена би твог било као песка,

и порода утробе твоје као зрна његових;

име се њихово не би затрло

ни истребило испред мене.

20Изађите из Вавилона,

бежите од Халдејаца;

гласно певајући објављујте, казујте,

разглашујте до крајева земаљских;

реците: Избави Господ слугу свог Јакова.

21Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње;

воду из стене точиће им,

јер ће расцепити камен и потећи ће вода.

22Нема мира безбожницима,

вели Господ.