Исаија 37

Сенахиримова се сила после молитве Језекијине за ноћ разбија.

1А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи. 2И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосовом. 3И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде. 4Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар асирски господар његов да ружи Бога Живог и да Га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.

5И дођоше к Исаији слуге цара Језекије. 6И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског. 7Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.

8И тако вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса. 9А он чу за Тираку цара хуског где казаше: Иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи: 10Овако реците Језекији цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском. 11Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити? 12Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару? 13Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

14А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. 15И помоли се Језекија Господу говорећи: 16Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу. 17Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живог. 18Истина је, опустошили су цареви асирски све оне народе и земље њихове, 19и побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше. 20И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познају сва царства на земљи да си Ти сам Господ.

21Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима цара асирског. 22Ово је реч коју изрече Господ за њ:

Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска,

за тобом маше главом кћи јерусалимска.

23Кога си ружио и хулио?

И на кога си подигао глас?

И подигао увис очи своје?

На Свеца Израиљевог.

24Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си:

С мноштвом кола својих изађох на високе горе,

на стране ливанске,

и посећи ћу високе кедре његове,

и лепе јеле његове,

и доћи ћу на највиши крај његов,

у шуму његовог Кармила.

25Ја сам копао, и пио воду,

и исушио сам стопама својим све потоке градовима.

26Ниси ли чуо да ја то одавна чиним

и од искона да сам тако уредио?

Сада пуштам то,

да превратиш тврде градове у пусте гомиле.

27Зато који у њима живе изнемогоше,

уплашише се и сметоше се,

посташе као трава пољска,

као зелена травица,

као трава на крововима,

која се суши пре него сазри.

28Знам сеђење твоје

и полажење твоје и долажење твоје

и како бесниш на ме.

29Јер бесниш на ме,

и твоја обест дође до мојих ушију,

зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје,

и узду своју у губицу твоју,

па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.

30А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих. 31Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. 32Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.

33Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. 34Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 35Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог.

36Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 37Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 38И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.