Исаија 29

Јерусалим ће се притеснити и потом ће се спасти. Народ ће заслепети. Чудна промена.

1Тешко Арилу,

Арилу, граду где је стајао Давид.

Додајте годину на годину,

нека кољу жртве празничне.

2Али ћу притеснити Арила,

и биће жалост и туга,

јер ће ми бити као Арил.

3Јер ћу те опколити војском,

и стегнућу те опкопима

и подигнућу супрот теби куле.

4Те ћеш оборен говорити са земље

и из праха ћеш муцати,

и глас ће ти бити са земље као у бајача

и из праха ћеш шапћући говорити.

5А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах

и мноштво насилника као плева кад се размеће;

и то ће бити зачас, изненада.

6Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом,

вихором и буром и пламеном огњеним који прождире.

7И мноштво свих народа који војују на Арил

и сви који ударају на њ и на зидове његове

и који га притешњују,

биће као утвара ноћна у сну.

8Биће као кад гладан сни да једе,

па кад се пробуди а душа му празна;

или кад сни жедан да пије,

па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна;

тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску.

9Станите и чудите се;

вапијте и вичите:

Пијани су, али не од вина;

посрћу, али не од силовитог пића.

10Јер је Господ излио на вас дух тврдог сна

и затворио вам очи,

ослепио пророке и видеоце,

главаре ваше.

11И свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено. 12Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати.

13Зато рече Господ:

Што се овај народ приближује устима својим

и уснама својим поштује ме,

а срце им далеко стоји од мене,

и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени,

14Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом,

чудесно и дивно,

и мудрост мудрих његових погинуће

и разум разумних нестаће.

15Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру,

који раде у мраку и говоре:

Ко нас види? И ко нас зна?

16Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски?

Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио?

И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме?

17Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље,

и поље се узимати за шуму?

18И у тај ће дан глуви чути речи у књизи,

и из таме и мрака видеће очи слепих.

19И кротки ће се веома радовати у Господу,

и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог.

20Јер насилника неће бити,

и нестаће подсмевача,

и истребиће се сви који гледају да чине безакоње,

21Који окривљују човека за реч,

и мећу замку оном који кара на вратима,

и обарају праведног лажју.

22Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев:

Неће се више Јаков постидети,

нити ће му лице побледети.

23Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих,

тада ће они светити име моје,

светиће Свеца Јаковљевог

и бојаће се Бога Израиљевог.

24И који лутају духом оразумиће се,

и викачи ће примити науку.