Исаија 17

Прорицање о пропасти Дамаска и Израиља.

1Бреме Дамаску.

Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град,

него ће бити гомила развалина.

2Градови ароирски биће остављени,

биће за стада, те ће у њима почивати,

и нико их неће плашити.

3Нестаће градова Јефремових

и царства у Дамаску и остатку сирском,

биће као слава синова Израиљевих,

вели Господ над војскама.

4И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева,

и дебело тело његово омршаће.

5Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје,

и биће као кад се купи класје у долини рафајској.

6Али ће се оставити у њој пабирци

као кад се отресе маслина,

па две три остану у врху,

и четири пет на родним гранама,

вели Господ Бог Израиљев.

7У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог; 8а неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.

9У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.

10Јер си заборавио Бога спасења свог,

и ниси се сећао Стене силе своје;

зато сади красне садове

и лозу страну пресађуј;

11Дању ради да узрасте шта посадиш,

и јутром гледај да ти семе никне;

али кад дође до брања разграбиће се,

и остаће ти љута жалост.

12Тешко мноштву великих народа,

што буче као што буче мора,

и узаврелим народима,

којих стоји врева као силних вода;

13Врева стоји народа као великих вода;

али ће повикати на њих,

и они ће побећи далеко,

и биће гоњени као плева по брдима од ветра

и као прах од вихора.

14Увече ето страха,

и пре него сване нема никога.

То је део оних који нас газе,

и наследство оних који отимају од нас.