Исаија 14

Ослобођење Израиља и победна песма због погибли цара вавилонског. Пропаст Асираца и Филистеја.

1Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом. 2Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.

3И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао, 4тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш:

Како неста настојника,

неста данка?

5Сломи Господ штап безбожницима,

палицу владаоцима,

6Која је љуто била народе без престанка,

и гневно владала над народима,

и гонила немилице.

7Сва земља почива и мирна је;

певају гласно.

8Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи:

Откако си пао, не долази нико да нас сече.

9Пакао доле усколеба се тебе ради

да те сретне кад дођеш,

пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске,

диже с престола њихових све цареве народне.

10Сви ће проговорити и рећи теби:

И ти ли си изнемогао као ми?

Изједначио се с нама?

11Спусти се у пакао понос твој,

звека псалтира твојих;

прострти су пода те мољци,

а црви су ти покривач.

12Како паде с неба,

звездо данице, кћери зорина?

Како се обори на земљу

који си газио народе?

13А говорио си у срцу свом:

Изаћи ћу на небо,

више звезда Божјих подигнућу престо свој,

и сешћу на гори зборној на страни северној;

14Изаћи ћу у висине над облаке,

изједначићу се с Вишњим.

15А ти се у пакао сврже,

у дубину гробну.

16Који те виде погледаће на те,

и гледаће те говорећи:

То ли је онај који је тресао земљу,

који је дрмао царства,

17Који је васиљену обраћао у пустињу,

и градове њене раскопавао?

Робље своје није отпуштао кући?

18Сви цареви народни,

свиколики, леже славно,

сваки у својој кући.

19А ти се избаци из гроба свог,

као гадна грана,

као хаљина побијених,

мачем пободених,

који силазе у јаму камену,

као погажен стрв.

20Нећеш се здружити с њима погребом,

јер си земљу своју затро,

народ си свој убио;

неће се спомињати семе зликовачко док је века.

21Приправите покољ синовима његовим

за безакоње отаца њихових

да се не подигну

и не наследе земљу

и не напуне васиљену градовима.

22Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ. 23И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.

24Закле се Господ над војскама говорећи:

Доиста, биће како сам смислио,

и како сам наумио извршиће се.

25Потрћу Асирца у земљи својој,

на горама својим изгазићу га;

тада ће се скинути с њих јарам његов,

и бреме његово с плећа њихових скинуће се.

26То је намишљено свој земљи,

и то је рука подигнута на све народе.

27Јер је Господ над војскама наумио,

ко ће разбити?

И Његову руку подигнуту

ко ће одвратити?

28Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:

29Немој се радовати, земљо филистејска сваколика,

што се сломи прут оног који те је био;

јер ће из корена змијског никнути змија василинска,

и плод ће му бити змај огњени крилати.

30И првенци сиромашки нахраниће се,

и убоги ће почивати без страха;

а твој ћу корен уморити глађу,

и остатак твој он ће побити.

31Ридајте, врата;

вичи, граде;

растопила си се, сва земљо филистејска,

јер са севера иде дим

и нико се неће осамити у зборовима његовим.

32И шта ће се одговорити посланицима народним?

Да је Господ основао Сион

и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.