Галатима 2

Павле се споразумева с апостолима, противи се Петру и остаје при уверењу да се оправдање добија вером.

1А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита. 2Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао. 3Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже. 4И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе; 5којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама. 6А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше; 7него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима 8(јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,) 9И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима; 10само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.

11А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран. 12Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања. 13И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење. 14А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?

15Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца, 16па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.

17Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај! 18Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник. 19Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех. 20А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене. 21Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.