Језекиљ 36

Избављење Израиља. Обрицање новог срца и благословене земље.

1Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу. 2Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство; 3зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима, 4зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо, 5зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили. 6Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа, 7зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.

8А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи. 9Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване. 10И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити. 11Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ. 12И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати. 13Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе, 14зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ. 15И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.

16Опет ми дође реч Господња говорећи: 17Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене. 18Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише. 19И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им. 20И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли. 21Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.

22Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте; 23и посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима. 24Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу. 25И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших. 26И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно. 27И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете. 28И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог. 29И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади. 30И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади. 31И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје. 32Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев.

33Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити. 34И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше. 35И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се. 36И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу.

37Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо. 38Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.