Језекиљ 31

И Фараон мора као и цар Асирски да пропадне.

1А једанаесте године, трећег месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи: 2Сине човечји, кажи Фараону цару мисирском и народу његовом:

На шта си налик у величини својој?

3Ето, Асирац беше кедар на Ливану,

лепих грана и дебелог хлада и високог раста,

коме врхови беху међу густим гранама.

4Вода га одгоји, бездана га узвиси;

она рекама својим течаше око његовог стабла

и пушташе потоке своје к свим дрветима пољским.

5Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска,

и умножише се гране његове,

и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.

6На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске,

и под гранама његовим све звери пољске лежаху се,

и у хладу његовом сеђаху сви велики народи.

7И беше леп величином својом и дужином грана својих,

јер му корен беше код велике воде.

8Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити,

јеле не могаху се изједначити с његовим гранама,

и јавори не беху као огранци његови;

ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он.

9Учиних га лепог мноштвом грана

да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем.

10Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понело висином његовом, 11зато га дадох у руку најсилнијем међу народима да чини с њим шта хоће, одвргох га за безбожност његову. 12И туђинци, најљући између народа, посекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свим долинама, и огранци му се изломише по свим потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његовог и оставише га. 13На изваљеном пању његовом станују све птице небеске, и на гранама су његовим све звери пољске, 14да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму.

15Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим. 16Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху. 17И они сиђоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сеђаху у хладу његовом међу народима.

18На које си међу дрветима едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати, с онима који су побијени мачем.

То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ.