Проповедник 7

Добро је бити мудар, задовољан и живети једноставно.

1Боље је име него добро уље,

и дан смртни него дан у који се ко роди.

2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба,

јер је онде крај сваког човека,

и ко је жив, слаже у срце своје.

3Боља је жалост него смех,

јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

4Срце је мудрих људи у кући где је жалост,

а срце безумних у кући где је весеље.

5Боље је слушати карање мудрога

него да ко слуша песму безумних.

6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников;

и то је таштина.

7Насиље обезумљује мудрога,

и поклон изопачује срце.

8Бољи је крај ствари него почетак јој;

бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

9Не буди нагао у духу свом на гнев,

јер гнев почива у недрима безумних.

10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових?

Јер не би било мудро да за то питаш.

11Добра је мудрост с имањем,

и корисна је онима који виде сунце.

12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон;

али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

13Погледај дело Божије;

јер ко може исправити шта Он искриви?

14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи. 16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио? 17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена? 18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује; 22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене. 24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља. 26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она. 27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем. 28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох. 29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.