Проповедник 2

Задовољство на земљи и весело уживање у раду таштина је.

1Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина. 2Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш? 3Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи. 4Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; 5начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; 6начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета; 7набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму; 8такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.

9И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном. 10И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. 11А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

12Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено. 13И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака. 14Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима. 15Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина. 16Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник. 17Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.

18И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. 19И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина. 20Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем. 21Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло. 22Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем? 23Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.

24Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије. 25Јер ко је јео и уживао више него ја? 26Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.