5. Мојсијева 33

Мојсијев последњи благослов и прорицање о дванаест племена.

1А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју. 2И рече:

Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира;

засја с горе фаранске,

и дође с мноштвом хиљада светаца,

а у десници му закон огњени за њих.

3Доиста љуби народе;

сви су свети Његови у руци Твојој;

и они се слегоше к ногама Твојим

да приме речи Твоје.

4Мојсије нам даде закон,

наследство збору Јаковљевом.

5Јер беше цар у Израиљу,

кад се сабираху кнезови народни,

племена Израиљева.

6Да живи Рувим и не умре,

а људи његових да буде мало!

7А за Јуду рече:

Услиши Господе глас Јудин,

и доведи га опет к народу његовом;

руке његове нека војују на њ,

а Ти му помажи против непријатеља његових.

8И за Левија рече:

Твој Тумим и Твој Урим

нека буду у човека Твог светог,

ког си окушао у Маси

и с којим си се препирао на води Мериви;

9Који каже оцу свом и матери својој:

Не гледам на вас;

који не познаје браћу своју

и за синове своје не зна,

јер држи речи Твоје

и завет Твој чува.

10Они уче уредбама Твојим Јакова

и закону Твом Израиља,

и мећу кад под ноздрве Твоје

и жртву што се сажиже на олтар Твој.

11Благослови, Господе, војску његову,

и нека Ти мило буде дело руку његових;

поломи бедре онима који устају на њ

и који мрзе на њ, да не устану.

12За Венијамина рече:

Мили Господу

наставаће без страха с Њим;

заклањаће га сваки дан,

и међу плећима Његовим наставаће.

13И за Јосифа рече:

Благословена је земља његова од Господа

благом с неба, росом

и из дубине одоздо,

14И благом које долази од сунца,

и благом које долази од месеца.

15И благом старих брда

и благом вечних хумова.

16И благом на земљи

и обиљем њеним,

и милошћу оног који стоји у купини.

Нека то дође не главу Јосифу

и на теме одвојеноме између браће своје.

17Красота је његова као у првенца телета,

и рогови његови као рогови у једнорога;

њима ће бости народе све до краја земље;

то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине.

18А за Завулона рече:

Весели се Завулоне изласком својим,

и Исахаре шаторима својим.

19Народе ће сазвати на гору,

онде ће принети жртве праведне;

јер ће обиље морско сисати

и скривено благо у песку.

20А за Гада рече:

Благословен је који шири Гада;

он настава као лав, и кида руку и главу.

21Изабра себи прво,

јер онде доби део од Оног који даде закон;

зато ће ићи с кнезовима народним,

и извршавати правду Господњу

и судове Његове с Израиљем.

22А за Дана рече:

Дан је лавић, који ће искакати из Васана.

23И за Нефталима рече:

Нефталиме, сити милости

и пуни благослова Господњег,

запад и југ узми.

24И за Асира рече:

Асир ће бити благослов мимо друге синове,

биће мио браћи својој,

замакаће у уље ногу своју.

25Гвожђе и бронза биће под обућом твојом;

и докле трају дани твоји трајаће снага твоја.

26Израиљу! Нико није као Бог,

који иде по небу теби у помоћ,

и у величанству свом на облацима.

27Заклон је Бог вечни

и под мишицом вечном;

Он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје,

и рећи ће: Затри!

28Да би наставао Израиљ сам безбрижно,

извор Јаковљев,

у земљи обилној житом и вином;

и небо ће његово покропити росом.

29Благо теби народе Израиљу!

Ко је као ти, народ ког је сачувао Господ,

штит помоћи твоје,

и мач славе твоје?

Непријатељи ће се твоји понизити,

а ти ћеш газити висине њихове.