Дела апостолска 23

Павле пред Синедрионом. Фарисеји и садукеји препиру се због њега. Говори му Господ. Павла одводе у Ћесарију и тако се не остварује завера против њега.

1А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана. 2А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима. 3Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију. 4А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког? 5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.

6А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд. 7А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ. 8Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје. 9И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу. 10А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.

11А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.

12А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла. 13А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише. 14Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла; 15сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.

16А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу. 17А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже. 18А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори. 19А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш? 20А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега; 21али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање. 22А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.

23И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи. 24И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије. 25И написа посланицу у којој овако говораше:

26Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље. 27Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин. 28И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину. 29Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове. 30И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!

31А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду. 32А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор. 33А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ. 34А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије 35рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.