2. Самуилова 1

Давид наређује да се доносилац круне Саулове погуби. Његова песма туговања због Саула и Јонатана.

1А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана, 2трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се. 3И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох. 4А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан. 5А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан? 6А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему. 7А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме. 8А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам. 9А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени. 10И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.

11Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим. 12И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача. 13И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика. 14Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег? 15И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре. 16И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.

17Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим, 18и изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:

19Дико Израиљева!

На твојим висинама побијени су;

како падоше јунаци?

20Не казујте у Гату,

и не разглашујте по улицама аскалонским,

да се не веселе кћери филистејске

и да не играју кћери необрезаних.

21Горе гелвујске!

Не падала роса ни дажд на вас,

и не родило поље за принос,

јер је ту бачен штит са јунака,

штит Саулов,

као да није помазан уљем.

22Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов,

нити је мач Саулов долазио натраг празан.

23Саул и Јонатан,

мили и драги за живота,

ни у смрти се не раставише;

лакши од орлова беху.

24Кћери Израиљеве!

Плачите за Саулом,

који вас је облачио у скерлет лепо,

и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.

25Како падоше јунаци у боју!

Јонатан како погибе на твојим висинама!

26Жао ми је за тобом, брате Јонатане;

био си ми мио врло;

већа ми је била љубав твоја од љубави женске.

27Како падоше јунаци,

и пропаде оружје убојито!