2. Петрова 1

Апостол на растанку истиче хришћанске врлине. О Христовом преображењу на гори и о поузданој пророчкој речи.

1Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа,

онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:

2Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.

3Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи, 4кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света. 5И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, 6а у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, 7а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. 8Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа. 9А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха. 10Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад; 11јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.

12Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини; 13јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем, 14знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос. 15А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог.

16Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову. 17Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи. 18И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори. 19И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим. 20И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању; 21јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.