2. Цареви 25

Разорење Јерусалима. Вавилонско ропство. Исмаило убија Годолију. Цар Вавилонски пушта из тамнице Јоахина.

1И тако девете године његовог царовања, десетог месеца десетог дана дође Навуходоносор, цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега. 2И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног. 3И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба. 4Тада град би проваљен, а војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји беху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи. 5Али војска халдејска потера цара, и стигоше га у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега. 6И ухватише цара, и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу, и онде му судише. 7И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца бронзана, и одведоше га у Вавилон.

8А седмог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарски, слуга цара вавилонског. 9И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем. 10И зидове јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која беше са заповедником стражарским. 11А остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан, заповедник стражарски. 12Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

13И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја, и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон. 14И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове бронзане којима служаху, узеше, 15и клешта и котлиће, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски, 16два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не беше мере бронзи од свих тих судова; 17осамнаест лаката беше висок један ступ, и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ с плетеницом.

18Узе заповедник стражарски и Серају првог свештеника и Софонију другог свештеника, и три вратара. 19А из града узе једног дворанина, који беше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду. 20Узе их Невузардан, заповедник стражарски, и одведе к цару вавилонском у Ривлу. 21А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

22А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар вавилонски, над њим постави Годолију, сина Ахикама, сина Сафановог. 23А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови. 24И Годолија се закле њима и људима њиховим и рече: Не бојте се службе Халдејима; седите у земљи и служите цару вавилонском, и биће вам добро. 25Али седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисамовог, рода царског, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који беху с њим у Миспи. 26Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.

27А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет седмог дана Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног. 28И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону. 29И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог. 30И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега века његовог до смрти његове.