2. Цареви 19

Језекија се моли Богу. Исаија обриче спасење. Сенахирим убијен.

1А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи. 2И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку, сину Амосовом. 3И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде. 4Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, ког посла цар асирски, господар његов да ружи Бога Живога и да Га вређа речима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази. 5И дођоше к Исаији слуге цара Језекије. 6И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског. 7Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.

8И тако, вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса. 9А он чу за Тираку, цара хуског где казаше: Ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи: 10Овако реците Језекији, цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у ког се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском. 11Ето чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити? 12Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који беху у Теласару? 13Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

14А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. 15И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу, 16пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога. 17Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове; 18и побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше. 19И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог.

20Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског. 21Ово је реч коју изрече Господ за њ:

Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска,

за тобом маше главом кћи јерусалимска.

22Кога си ружио и хулио?

И на кога си подигао глас?

И подигао у вис очи своје?

На Свеца Израиљевог.

23Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си:

С мноштвом кола својих изиђох на високе горе,

на стране ливанске,

и посећи ћу високе кедре његове

и лепе јеле његове,

и ући ћу у крајњи стан његов,

у шуму његова Кармила.

24Ја сам копао и пио воду туђу,

и исушио сам стопама својим све потоке градовима.

25Ниси ли чуо да ја то одавна чиним

и од искона да сам тако уредио?

Сада пуштам то,

да превратиш тврде градове у пусте гомиле.

26Зато који у њима живе изнемогоше,

уплашише се и сметоше се,

посташе као трава пољска,

као зелена травица,

као трава на крововима,

која се суши пре него сазри.

27Знам седење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам,

и како бесниш на ме.

28Јер бесниш на ме,

и твоја обест дође до мојих ушију;

зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје

и узду своју у губицу твоју,

па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.

29А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, и друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род с њих. 30Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. 31Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.

32Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. 33Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 34Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свог.

35И исту ноћ анђео Господњи изађе и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 36Те се подиже Сенахирим, цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 37И кад се клањаше у дому Нисрока, бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.