2. Коринћанима 3

Служба у Новом завету је служба Духу и животу, а не као служба закону – служба слову које убија.

1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас? 2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи; 3који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.

4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога, 5не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога; 6који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје: 8А камоли неће много већма служба духа бити у слави? 9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави. 10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави. 11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо; 13и не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје. 14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје. 15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји. 16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало. 17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода. 18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.