1. Самуилова 23

Давид ослобађа град Кеилу од Филистеја; издају га и гоне, али се спасава на чудан начин.

1Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна. 2И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу. 3А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски? 4Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје. 5Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.

6А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак. 7Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице. 8И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове. 9Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак. 10И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради. 11Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће. 12Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће. 13Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи. 14А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.

15И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми. 16А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу; 17и рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то. 18И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.

19Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона? 20Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару. 21А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте. 22Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав. 23Промотрите и видите сва места где се крије, па опет дођите к мени кад добро дознате, и ја ћу поћи с вама; и ако буде у земљи, тражићу га по свим хиљадама Јудиним. 24Тада усташе и отидоше у Зиф пре Саула.

А Давид и људи његови беху у пустињи Маону у равници надесно од Гесимона. 25И Саул изађе са својим људима да га тражи; а Давиду јавише, те он сиђе са стене и стаде у пустињи Маону. А Саул кад то чу, отиде за Давидом у пустињу Маон. 26И Саул иђаше једном страном планине, а Давид са својим људима другом страном планине; и Давид хићаше да утече Саулу, јер Саул са својим људима опкољаваше Давида и његове људе да их похвата. 27У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу. 28Тада се врати Саул не терајући даље Давида, и отиде пред Филистеје. Отуда се прозва оно место Села-Амалекот.

29Давид је отишао одатле и живео у утврђењима Ен Гедија.