1. Самуилова 2

Анина песма у хвалу. Пакост синова Илијевих; објављивање суда.

1И Ана се помоли и рече:

Развесели се срце моје у Господу;

подиже се рог мој у Господу;

отворише се уста моја на непријатеље моје,

јер сам радосна ради спасења Твог.

2Нема светог као што је Господ;

јер нема другог осим Тебе;

и нема стене као што је Бог наш.

3Не говорите више поносито,

и нека не излазе из уста ваших речи охоле;

јер је Господ Бог који све зна,

и он удешава намере.

4Лук јунацима сломи се,

и изнемогли опасаше се снагом.

5Који беху сити, наимају се за хлеб;

а који беху гладни, нису више;

и нероткиња роди седморо,

а која имаше деце, изнеможе.

6Господ убија, и оживљује;

спушта у гроб, и извлачи.

7Господ сиромаши и богати;

понижује и узвишује.

8Сиромаха подиже из праха,

и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима,

и даје им да наследе престо славе;

јер су Господњи темељи земаљски,

и на њима је основао васиљену.

9Сачуваће ноге милих својих,

а безбожници ће умукнути у мраку;

јер својом снагом неће човек надјачати.

10Који се супроте Господу, сатрће се;

на њих ће загрмети с неба;

Господ ће судити крајевима земаљским,

и даће снагу цару свом,

и узвисиће рог помазанику свом.

11Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником.

12А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа. 13Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци, 14и забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом. 15Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово. 16Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом. 17И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.

18А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном. 19А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу. 20А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место.

21И Господ походи Ану, и она затрудне и роди три сина и две кћери. А дете Самуило растијаше пред Господом.

22А Илије беше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка. 23И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле речи о вама од свега народа. 24Немојте, децо моја; јер није добро шта чујем; отпађујете народ Господњи. 25Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије.

26А дете Самуило растијаше и беше мио Господу и људима.

27Тада дође човек Божји к Илију, и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твог, кад беху у Мисиру у кући Фараоновој? 28И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих? 29Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповедио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свих приноса Израиља, народа мог? 30Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твог служиће преда мном до века; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени. 31Гле, иду дани кад ћу одсећи теби руку и руку дому оца твог, да не буде старца у дому твом. 32И видећеш невољу у шатору место свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твом довека. 33А кога од твојих не истребим испред олтара свог, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвели душа; и сав подмладак дома твог умираће у најбољим годинама. 34И ово да ти је знак шта ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица. 35А себи ћу подигнути свештеника верног, он ће радити по срцу мом и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред помазаником мојим вазда. 36И ко остане од дома твог, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хлеба, и говориће: Прими ме у какву службу свештеничку да имам комад хлеба.