1. Цареви 17

ЦАРСТВО ИЗРАИЉЕВО: Илија објављује сушу; гаврани га хране; чудом храни удовицу у Сарепти и буди њеног сина.

1Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем. 2Потом дође њему реч Господња говорећи: 3Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану. 4И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде. 5И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану. 6И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше. 7Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.

8Тада дође њему реч Господња говорећи: 9Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни. 10И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем. 11И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало. 12А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо. 13А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом. 14Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу. 15И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана; 16брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.

17А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну. 18И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина? 19А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју. 20Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина? 21И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова. 22И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе. 23А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син. 24А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.