Psalmi 90

Bog je večan, grešni su ljudi prolazni. Molitva za milost.

Molitva Mojsija, čoveka Božijeg.

1Gospode! Ti si nam utočište od kolena do kolena.

2Pre nego se gore rodiše

i sazda se zemlja i vasiljena,

i od veka doveka, Ti si Bog.

3Ti vraćaš čoveka u trulež,

i govoriš: Vratite se sinovi ljudski!

4Jer je hiljada godina pred očima Tvojim

kao dan jučerašnji, kad mine,

i kao straža noćna.

5Ti ih kao povodnjem odnosiš;

oni su kao san, kao trava, koja rano vene,

6Ujutru cveta i uvene,

uveče se pokosi i sasuši.

7Jer nas nestaje od gneva Tvog,

i od jarosti Tvoje u smetnji smo.

8Stavio si bezakonja naša preda se,

i tajne naše na svetlost lica svog.

9Svi se dani naši prekraćuju od srdnje Tvoje,

godine naše prolaze kao glas.

10Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina,

a u jačeg do osamdeset godina:

i sam je cvet njihov muka i nevolja;

jer teku brzo, i mi odlećemo.

11Ko zna silu gneva Tvog i Tvoju jarost,

da bi Te se kao što treba bojao?

12Nauči nas tako brojati dane naše,

da bismo stekli srce mudro.

13Povrati se, Gospode! Dokle ćeš?

Smiluj se na sluge svoje.

14Ujutru nas nasiti dobrote svoje,

i radovaćemo se i veseliti u sve dane svoje.

15Obraduj nas prema danima, u koje si nas mučio,

i prema godinama, u koje smo gledali nevolju.

16Neka se pokaže na slugama Tvojim delo Tvoje,

i slava Tvoja na sinovima njihovim.

17Neka bude dobra volja Gospoda Boga našeg s nama,

i delo ruku naših dovrši nam,

i delo ruku naših dovrši.