Psalmi 73

Srdnja i uteha pravednikova kad gleda sreću bezbožnikovu.

Psalam Asafov.

1Ta dobar je Bog Izrailju,

onima koji su čista srca.

2A noge moje umalo ne zađoše,

umalo ne popuznuše stopala moja,

3Jer se rasrdih na bezumnike

videći kako bezbožnici dobro žive.

4Jer ne znaju za nevolju do same smrti,

i telo je njihovo pretilo.

5Na poslovima čovečijim nema ih,

i ne muče se s drugim ljudima.

6Toga radi optočeni su oholoću kao ogrlicom,

i obučeni u obest kao u stajaće ruho.

7Od debljine izbuljeno im je oko,

srce puno klape.

8Podsmevaju se,

pakosno govore o nasilju, oholo govore.

9Usta svoja dižu u nebo,

i zemlju prolazi jezik njihov.

10I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog,

i piju vodu iz punog izvora.

11I govore: Kako će razabrati Bog?

Zar Višnji zna?

12Pa eto, ovi bezbožnici

srećni na svetu umnožavaju bogatstvo.

13Zar, dakle, uzalud čistim srce svoje,

i umivam bezazlenošću ruke svoje,

14Dopadam rana svaki dan,

i muke svako jutro?

15Kad bih kazao: Govoriću kao i oni,

izneverio bih rod sinova Tvojih.

16I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumeo;

ali to beše teško u očima mojim.

17Dok najposle ne uđoh u svetinju Božiju,

i doznah kraj njihov.

18Ta na klizavom mestu postavio si ih,

i bacaš ih u propast!

19Kako začas propadaju, ginu,

nestaje ih od nenadne strahote!

20Kao san, kad se čovek probudi,

tako probudivši ih, Gospode,

u ništa obraćaš utvaru njihovu.

21Kad kipljaše srce moje

i rastrzah se u sebi,

22Tada bejah neznalica i ne razumevah;

kao živinče bijah pred Tobom.

23Ali sam svagda kod Tebe,

Ti me držiš za desnu ruku.

24Po svojoj volji vodiš me,

i posle ćeš me odvesti u slavu.

25Koga imam na nebu?

I s Tobom ništa neću na zemlji.

26Čezne za Tobom telo moje i srce moje;

Bog je grad srca mog i deo moj doveka.

27Jer evo koji odstupiše od Tebe, ginu;

Ti istrebljavaš svakog koji čini preljubu ostavljajući Tebe.

28A meni je dobro biti blizu Boga.

Na Gospoda polažem nadanje svoje,

i kazivaću sva čudesa Tvoja.