Psalmi 71

Molitva za Božiju milost u starosti.

1U Tebe se, Gospode, uzdam,

nemoj me ostaviti pod sramotom večnom.

2Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me,

prigni k meni uho svoje i pomozi mi.

3Budi mi grad

gde bih svagda dolazio da živim,

uredi spasenje moje;

jer si Ti grad moj i krepost moja.

4Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove,

iz ruke bezakonikove i nasilnikove.

5Jer si Ti nadanje moje,

Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje.

6Tebe se držim od rođenja,

od utrobe matere moje Ti si branič moj;

Tobom se hvalim svagda.

7Čudo sam mnogima,

a Ti si utočište moje jako.

8Usta su moja puna hvale Tvoje,

slave Tvoje svaki dan.

9Nemoj me odbaciti pod starost,

kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.

10Jer neprijatelji moji misle o meni,

i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se,

11Govoreći: Bog ga je ostavio,

poterajte i uhvatite ga,

jer ga nema ko izbaviti.

12Bože! Ne budi daleko od mene;

Bože moj! Pohitaj mi u pomoć.

13Nek se postide i poginu

protivnici duše moje;

neka popadne stid i sramota

na one koji mi traže zla!

14A ja ću se svagda uzdati,

i ponavljaću hvale Tebi.

15Usta će moja kazivati pravdu Tvoju,

svaki dan dobročinstva Tvoja,

jer im ne znam broja.

16Ući ću u sili Gospoda Gospoda,

i slaviću samo Tvoju pravdu.

17Bože! Ti si me učio od mladosti,

i do danas kazujem čudesa Tvoja.

18Ni u starosti i kad osedeh

nemoj me ostaviti, Bože,

eda bih kazivao mišicu Tvoju nasleđu,

svoj omladini silu Tvoju,

19Pravda je Tvoja, Bože,

do najviše visine;

u velikim delima, koja si učinio,

Bože, ko je kao Ti?

20Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje,

pak si me opet ostavio među živima

i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio.

21Mnogo si me puta podizao

i ponavljao utehe.

22I ja Te hvalim uz psaltir,

Tvoju vernost, Bože moj;

udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev!

23Raduju se usta moja kad pevam Tebi,

i duša moja, koju si izbavio.

24I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju;

jer su postiđeni i posramljeni oni koji mi traže zla.