Psalmi 7

Pravedni Bog spasava bezazlenost Davidovu od nepravednog neprijatelja.

(2. Samuilova 16)

Plačna pesma Davidova, koju je pevao Gospodu poradi Husa od plemena Venijaminova.

1Gospode, Bože moj!

U Tebe se uzdam, sačuvaj me od svih koji me gone, i izbavi me.

2Da mi neprijatelj ne iščupa dušu kao lav.

Čupa, a nema ko da izbavi.

3Gospode, Bože moj!

Ako sam to učinio,

ako je nepravda u rukama mojim,

4Ako sam zlo vratio prijatelju svom,

ili krivo učinio onima koji na me na pravdi napadahu;

5Neka goni neprijatelj dušu moju,

i neka je stigne,

i pogazi na zemlju život moj

i slavu moju u prah obrati.

6Ustani, Gospode, u gnevu svom;

digni se na žestinu neprijatelja mojih;

probudi se meni na pomoć, i otvori sud.

7I ljudstvo će se sleći oko Tebe;

iznad njega izađi u visinu.

8Gospod sudi narodima.

Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj,

i po bezazlenosti mojoj neka mi bude.

9Nek se prekine zloća bezbožnička,

a pravednika potpomozi,

jer Ti ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!

10Štit je meni u Boga,

koji čuva one koji su pravog srca.

11Bog je pravedan sudija,

i Bog je svaki dan gotov na gnev.

12Ako se neće bezbožnik da obrati,

On oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga;

13I zapinje smrtnu strelu,

čini strele svoje da pale.

14Gle, bezbožnik zače nepravdu,

trudan beše zločinstvom, i rodi sebi prevaru.

15Kopa jamu i iskopa,

i pade u jamu koju je načinio.

16Zloba njegova obrati se na njegovu glavu,

i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo.

17Hvalim Gospoda za pravdu Njegovu,

i pevam imenu Gospoda Višnjeg.