Psalmi 63

Čežnja za Bogom u njegovoj svetinji.

(1. Samuilova 22:5; 23:14)

Psalam Davidov, kad bijaše u pustinji Judejskoj.

1Bože! Ti si Bog moj, k Tebi ranim,

žedna je Tebe duša moja,

za Tobom čezne telo moje

u zemlji suvoj, žednoj i bezvodnoj.

2Tako bih Te ugledao u svetinji,

da bih video silu Tvoju i slavu Tvoju.

3Jer je dobrota Tvoja bolja od života.

Usta bi moja hvalila Tebe;

4Tako bih Te blagosiljao za života svog,

u ime Tvoje podigao bih ruke svoje.

5Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja,

i radosnim glasom hvalila bi Te usta moja.

6Kad Te se sećam na postelji,

sve noćne straže razmišljam o Tebi.

7Jer si Ti pomoć moja,

i u senu krila Tvojih veselim se.

8Duša se moja prilepila za Tebe,

desnica Tvoja drži me.

9Koji traže pogibao duši mojoj,

oni će otići pod zemlju.

10Izginuće od mača,

i dopašće lisicama.

11A car će se veseliti o Bogu,

hvaliće se svaki koji se kune Njim,

kad se zatisnu usta onima koji govore laž.