Psalmi 57

Molitva Davidova za pomoć. Veličanje milosti Božije.

(1. Samuilova 22:1)

Načelniku pevačkom. Nemoj pogubiti. Zapis Davidov, kad od Saula uteče u pećinu.

1Smiluj se na me, Bože,

smiluj se na me;

jer se u Tebe uzda duša moja,

i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prođu nevolje.

2Prizivam Boga Višnjeg,

Boga, koji mi dobro čini;

3Da pošalje s neba i sačuva me,

da posrami onog koji traži da me proždre;

da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju.

4Duša je moja među lavovima,

ležim među onima koji dišu plamenom.

Zubi su sinova ljudskih koplja i strele,

i njihov jezik mač oštar.

5Uzvisi se više nebesa, Bože,

po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!

6Metnuše zamku nogama mojim,

i stegoše dušu moju,

iskopaše preda mnom jamu,

i sami padoše u nju.

7Utvrdilo se srce moje, Bože,

utvrdilo se srce moje;

pevaću Te i slaviću.

8Probudi se, slavo moja,

probudi se, psaltire i gusle;

ustaću rano.

9Hvaliću Gospoda po narodima,

pevaću Ti po plemenima.

10Jer je velika do nebesa milost Tvoja,

i istina Tvoja do oblaka.

11Uzvisi se više nebesa, Bože,

po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!