Psalmi 42

Žudnja za svetinjom u tuđoj zemlji.

Načelniku pevačkom. Nauk sinova Korejevih.

1Kao što košuta traži potoke,

tako duša moja traži Tebe, Bože!

2Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga,

kad ću doći i pokazati se licu Božijem?

3Suze su mi hleb dan i noć,

kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?

4Duša se moja proliva

kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva,

stupao u dom Božji,

a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.

5Što si klonula, dušo moja,

i što si žalosna?

Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti,

Spasitelja mog i Boga mog.

6Klonula je u meni duša

zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj,

na Ermonu, na gori maloj.

7Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih;

sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.

8Danju je javljao Gospod milost svoju,

a noću Mu je pesma u mene,

molitva Bogu života mog.

9Reći ću Bogu, gradu svom:

Zašto si me zaboravio?

Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?

10Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje,

rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?

11Što si klonula, dušo moja,

i što si žalosna?

Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti,

Spasitelja mog i Boga mog.