Psalmi 35

Molitva za spasenje od pakosnih neprijatelja.

Psalam Davidov.

1Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim;

udri one koji udaraju na me.

2Uzmi oružje i štit,

i digni se meni u pomoć.

3Potegni koplje,

i preseci put onima koji me gone,

reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.

4Neka se postide i posrame koji traže dušu moju;

neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće.

5Neka budu kao prah pred vetrom,

i anđeo Gospodnji neka ih progoni.

6Neka bude put njihov taman i klizav,

i anđeo Gospodnji neka ih tera.

7Jer nizašta zastreše mrežom jamu za mene,

nizašta iskopaše jamu duši mojoj.

8Neka dođe na njega pogibao nenadna,

i mreža koju je namestio neka ulovi njega,

neka on u nju padne na pogibao.

9A duša će se moja radovati o Gospodu,

i veseliće se za pomoć Njegovu.

10Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao Ti,

koji izbavljaš stradalca od onog koji mu dosađuje,

i ništega i ubogoga od onog koji ga upropašćuje?

11Ustaše na me lažni svedoci;

šta ne znam, za ono me pitaju.

12Plaćaju mi zlo za dobro,

i sirotovanje duši mojoj.

13Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću,

mučih postom dušu svoju,

i molitva se moja vraćaše u prsima mojim.

14Kao prijatelj, kao brat postupah;

bejah setan i s oborenom glavom

kao onaj koji za materom žali.

15A oni se raduju kad se ja spotaknem,

i kupe se, kupe se na me,

zadaju rane, ne znam zašto,

čupaju i ne prestaju.

16S nevaljalim i podrugljivim besposličarima

škrguću na me zubima svojim.

17Gospode! Hoćeš li dugo gledati?

Otmi dušu moju od napadanja njihovog,

od ovih lavova jedinicu moju.

18Priznaću Te u saboru velikom,

usred mnogog naroda hvaliću Te.

19Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno,

i namigivali očima koji mrze na me nizašta.

20Jer oni ne govore o miru,

nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.

21Razvaljuju na me usta svoja,

i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše.

22Vidiš, Gospode! Nemoj ćutati;

Gospode! Nemoj odstupiti od mene.

23Probudi se, ustani na sud moj,

Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.

24Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj,

da mi se ne svete.

25Ne daj da govore u srcu svom: Dobro! To smo hteli!

Ne daj da govore: Proždresmo ga.

26Nek se postide i posrame

svi koji se raduju zlu mom,

nek se obuku u stid i u sram

koji se razmeću nada mnom.

27Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu,

i govore jednako: Velik Gospod,

koji želi mira sluzi svom!

28I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju,

i hvalu Tebi svaki dan.