Psalmi 141

Molitva da nas Bog sačuva od zlih.

Psalam Davidov.

1Gospode, vičem k Tebi, pohitaj k meni,

čuj glas moljenja mog, kad vičem k Tebi.

2Nek izađe molitva moja

kao kad pred lice Tvoje,

dizanje ruku mojih

kao prinos, večernji.

3Postavi, Gospode, stražu kod jezika mog,

čuvaj vrata usta mojih.

4Ne daj srcu mom da zastrani na zle pomisli,

da čini dela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno;

i da ne okusim sladosti njihove.

5Neka me bije pravednik, to je milost;

neka me kara, to je ulje za glavu moju;

glava moja neće odbaciti, ako će i više;

nego je molitva moja protiv zloće njihove.

6Rasuše se po kamenim vrletima sudije njihove,

i čuše reči moje kako su blage.

7Kao kad ko seče i teše,

tako se razleteše kosti naše

do čeljusti paklenih.

8Ali su k Tebi, Gospode, Gospode, upravljene oči moje,

u Tebe se uzdam,

nemoj odbaciti dušu moju.

9Sačuvaj me od zamke, koju mi metnuše,

od lukavstva onih, koji čine bezakonje.

10Pašće u mreže svoje bezbožnici,

a ja ću jedan proći.