Psalmi 137

Tugovanje zarobljenih u Vavilonu.

1Na vodama vavilonskim

seđasmo i plakasmo

opominjući se Siona.

2O vrbama sred njega vešasmo harfe svoje.

3Onde iskahu koji nas zarobiše

da pevamo,

i koji nas oboriše

da se veselimo:

„Pevajte nam pesmu sionsku.”

4Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju

u zemlji tuđoj?

5Ako zaboravim tebe, Jerusalime,

neka me zaboravi desnica moja.

6Neka prione jezik moj za usta moja,

ako tebe ne uspamtim,

ako ne uzdržim Jerusalima

svrh veselja svog.

7Napomeni, Gospode, sinovima Edomovim

dan jerusalimski,

kad govoriše: Raskopajte, raskopajte ga do temelja.

8Kćeri vavilonska, krvnico,

blago onome ko ti plati

za delo koje si nama učinila!

9Blago onome koji uzme i razbije

decu tvoju o kamen.