Psalmi 109

Molitva gonjenoga da se kazne njegovi neprijatelji i da se Bog smiluje na nj u bedi.

Načelniku pevačkom. Davidov psalam.

1Bože, slavo moja, nemoj ćutati,

2Jer se usta bezbožnička i usta lukava

na me otvoriše;

govore sa mnom jezikom lažljivim.

3Rečima zlobnim sa svih strana gone me,

i oružaju se na me nizašta.

4Za ljubav moju ustaju na mene,

a ja se molim.

5Vraćaju mi zlo za dobro,

i mržnju za ljubav moju.

6Postavi nad njim starešinu bezbožnika,

i protivnik neka mu stane s desne strane.

7Kad se stane suditi, neka izađe kriv,

i molitva njegova neka bude greh.

8Neka budu dani njegovi kratki,

i vlast njegovu neka dobije drugi.

9Deca njegova nek budu sirote,

i žena njegova udovica.

10Deca njegova nek se potucaju i prose,

i neka traže hleba izvan svojih pustolina.

11Neka mu uzme dužnik sve što ima,

i neka razgrabe tuđini muku njegovu.

12Nek se ne nađe niko ko bi ga ljubio,

ni ko bi se smilovao na sirote njegove.

13Nasleđe njegovo nek se zatre,

u drugom kolenu neka pogine ime njihovo.

14Bezakonje starih njegovih nek se spomene u Gospoda,

i greh matere njegove nek se ne izbriše.

15Neka budu svagda pred Gospodom,

i On neka istrebi spomen njihov na zemlji;

16Zato što se nije sećao činiti milost,

nego je gonio čoveka ništeg i ubogog,

i tužnom u srcu tražio smrt.

17Ljubio je kletvu, neka ga i stigne;

nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.

18Nek se obuče u kletvu kao u haljinu,

i ona nek uđe u njega kao voda,

i kao ulje u kosti njegove.

19Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači,

i kao pojas, kojim se svagda paše.

20Takva plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide,

i koji govore zlo na dušu moju.

21A meni, Gospode, Gospode, učini šta priliči imenu Tvom.

Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.

22Jer sam nevoljan i ništ,

i srce je moje ranjeno u meni.

23Nestaje me kao sena, kad se odmiče;

teraju me kao skakavce.

24Kolena moja iznemogoše od posta,

i telo moje omrša.

25Postadoh podsmeh njima;

videći me mašu glavom svojom.

26Pomozi mi, Gospode, Bože moj,

spasi me po milosti svojoj.

27Neka poznaju da je ovo Tvoja ruka,

i Ti, Gospode, da si ovo učinio.

28Oni kunu, a Ti blagoslovi;

ustaju, ali nek se postide,

i sluga se Tvoj obraduje.

29Nek se protivnici moji obuku u sramotu,

i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

30Hvaliću Gospoda veoma ustima svojim,

i usred mnogih slaviću Ga,

31Jer stoji s desne strane ubogome,

da bi ga spasao od onih koji osuđuju dušu njegovu.