Psalmi 107

Zahvalna pesma izbavljenih koji su prizivali Gospoda u nevolji.

1Hvalite Gospoda, jer je dobar;

jer je doveka milost Njegova.

2Tako neka kažu koje je izbavio Gospod,

koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,

3Skupio ih iz zemalja,

od istoka i zapada, od severa i mora.

4Lutaše po pustinji gde se ne živi,

puta gradu naseljenom ne nahodiše;

5Behu gladni i žedni,

i duša njihova iznemagaše u njima;

6Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj;

i izbavi ih iz nevolje njihove.

7I izvede ih na prav put,

koji ide u grad naseljeni.

8Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

9Jer siti dušu taštu,

i dušu gladnu puni dobra.

10Sedeše u tami i u senu smrtnom,

okovani u tugu i u gvožđe;

11Jer ne slušaše reči Božijih,

i ne mariše za volju Višnjeg.

12On poništi srce njihovo stradanjem;

spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.

13Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izbavi ih iz nevolje njihove;

14Izvede ih iz tame i sena smrtnog,

i raskide okove njihove.

15Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

16Jer razbi vrata bronzana,

i prevornice gvozdene slomi.

17Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje,

i za nepravde svoje.

18Svako se jelo gadilo duši njihovoj,

i dođoše do vrata smrtnih.

19Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izbavi ih iz nevolje njihove.

20Posla reč svoju i isceli ih,

i izbavi ih iz groba njihovog.

21Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

22I neka prinesu žrtvu za hvalu,

i kazuju dela Njegova u pesmama!

23Koji plove po moru na korabljima,

i rade na velikim vodama,

24Oni su videli dela Gospodnja,

i čudesa Njegova u dubini.

25Kaže, i diže se silan vetar,

i ustaju vali na njemu,

26Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana:

duša se njihova u nevolji razliva;

27Posrću i ljuljaju se kao pijani;

sve mudrosti njihove nestaje.

28Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izvede ih iz nevolje njihove.

29On obraća vetar u tišinu,

i vali njihovi umuknu.

30Vesele se kad se stišaju,

i vodi ih u pristanište koje žele.

31Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

32Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom,

na skupštini starešinskoj slave Ga!

33On pretvara reke u pustinju,

i izvore vodene u suhotu,

34Rodnu zemlju u slanu pustaru

za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.

35On pretvara pustinju u jezera,

i suvu zemlju u izvore vodene,

36I naseljava onamo gladne.

Oni zidaju gradove za življenje;

37Seju polja,

sade vinograde

i sabiraju letinu.

38Blagosilja ih i množe se jako,

i stoke im ne umanjuje.

39Pre ih beše malo,

padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.

40On sipa sramotu na knezove,

i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.

41On izvlači ubogoga iz nevolje,

i plemena množi kao stado.

42Dobri vide i raduju se,

a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.

43Ko je mudar, neka zapamti ovo,

i neka poznaju milosti Gospodnje.