Psalmi 102

Pokajnička molitva da Gospod opet podigne Sion.

Molitva nevoljnoga, kad mu je teško, pa pred Gospodom izliva tugu svoju.

1Gospode! Čuj molitvu moju,

i vika moja nek izađe preda Te.

2Nemoj odvratiti lice svoje od mene;

u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje,

u dan kad Te prizivam, pohitaj, usliši me.

3Jer prođoše kao dim dani moji,

kosti moje kao topionica ogoreše.

4Pokošeno je kao trava i posahlo srce moje,

da zaboravih jesti hleb svoj.

5Od uzdisanja mog

prionu kost moja za meso moje.

6Postadoh kao gem u pustinji;

ja sam kao sova na zidinama.

7Ne spavam,

i sedim kao ptica bez druga na krovu.

8Svaki dan ruže me neprijatelji moji,

i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.

9Jedem pepeo kao hleb,

i piće svoje rastvaram suzama.

10Od gneva Tvog i srdnje Tvoje;

jer podigavši me bacio si me.

11Dani su moji kao sen, koji prolazi,

i ja kao trava osuših se.

12A Ti, Gospode, ostaješ doveka,

i spomen Tvoj od kolena do kolena.

13Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion,

jer je vreme smilovati se na nj,

jer je došlo vreme;

14Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo,

i prah njegov žale.

15Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjeg,

i svi carevi zemaljski slave Njegove;

16Jer će Gospod sazidati Sion,

i javiti se u slavi svojoj;

17Pogledaće na molitvu onih koji nemaju pomoći,

i neće se oglušiti molbe njihove.

18Napisaće se ovo potonjem rodu,

i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda.

19Što je prinikao sa svete visine svoje,

Gospod pogledao s neba na zemlju.

20Da čuje uzdisanje sužnjevo,

i odreši sinove smrtne;

21Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje

i hvalu Njegovu u Jerusalimu,

22Kad se skupe narodi i carstva

da služe Gospodu.

23Strošio je na putu krepost moju,

skratio dane moje.

24Rekoh: Bože moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih.

Tvoje su godine od kolena do kolena.

25Davno si postavio zemlju,

i nebesa su delo ruku Tvojih.

26To će proći, a Ti ćeš ostati;

sve će to kao haljina ovetšati,

kao haljinu promenićeš ih i promeniće se.

27Ali Ti si taj isti

i godine Tvoje neće isteći.

28Sinovi će sluga Tvojih živeti,

i seme će se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.