Priče Solomunove 14

Pohvala pravoj mudrosti u čovečijem životu.

1Mudra žena zida kuću svoju,

a luda svojim rukama raskopava.

2Ko hodi pravo, boji se Gospoda;

a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.

3U ustima je bezbožnikovim prut oholosti,

a mudre čuvaju usta njihova.

4Gde nema volova, čiste su jasle;

a obilata je letina od sile volovske.

5Istinit svedok ne laže,

a lažan svedok govori laž.

6Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je;

a razumnom je znanje lako naći.

7Idi od čoveka bezumnog,

jer nećeš čuti pametne reči.

8Mudrost je pametnog da pazi na put svoj,

a bezumlje je bezumnih prevara.

9Bezumnima je šala greh,

a među pravednima je dobra volja.

10Srce svačije zna jad duše svoje;

i u veselje njegovo ne meša se drugi.

11Dom bezbožnički raskopaće se,

a koliba pravednih cvetaće.

12Neki se put čini čoveku prav,

a kraj mu je put k smrti.

13I od smeha boli srce,

i veselju kraj biva žalost.

14Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca,

ali ga se kloni čovek dobar.

15Lud veruje svašta,

a pametan pazi na svoje korake.

16Mudar se boji i uklanja se od zla,

a bezuman navire i slobodan je.

17Nagao čovek čini bezumlje,

a pakostan je čovek mrzak.

18Ludi nasleđuje bezumlje,

a razboriti venčava se znanjem.

19Klanjaju se zli pred dobrima

i bezbožni na vratima pravednog.

20Ubogi je mrzak i prijatelju svom,

a bogati imaju mnogo prijatelja.

21Ko prezire bližnjeg svog greši;

a ko je milostiv ubogima, blago njemu.

22Koji smišljaju zlo, ne lutaju li?

A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.

23U svakom trudu ima dobitka,

a govor usnama samo je siromaštvo.

24Mudrima je venac bogatstvo njihovo,

a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.

25Istinit svedok izbavlja duše,

a lažan govori prevaru.

26U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje,

i sinovima je utočište.

27Strah je Gospodnji izvor životu

da se čovek sačuva od prugala smrtnih.

28U mnoštvu je naroda slava caru;

a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.

29Ko je spor na gnev, velika je razuma;

a ko je nagao pokazuje ludost.

30Život je telu srce zdravo,

a zavist je trulež u kostima.

31Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog;

a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.

32Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik,

a pravednik nada se i na samrti.

33Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka,

a šta je u bezumnima poznaje se.

34Pravda podiže narod,

a greh je sramota narodima.

35Mio je caru razuman sluga,

ali na sramotnog gnevi se.