Priče Solomunove 13

Nastavak opisivanja mudrog i bezumnog života.

1Mudar sin sluša nastavu oca svog;

a podsmevač ne sluša ukore.

2Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro,

a duša nevaljalih ljudi nasilje.

3Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu;

ko razvaljuje usne, propada.

4Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa;

a duša vrednih ljudi obogatiće se.

5Na lažnu reč mrzi pravednik;

a bezbožnik se mrazi i sramoti.

6Pravda čuva onog koji hodi bezazleno;

a bezbožnost obara grešnika.

7Ima ko se gradi bogat a nema ništa,

i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

8Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo,

a siromah ne sluša pretnje.

9Videlo pravedničko svetli se,

a žižak bezbožnički ugasiće se.

10Od oholosti biva samo svađa,

a koji primaju savet, u njih je mudrost.

11Blago koje se taštinom teče umanjuje se,

a ko sabira rukom, umnožava.

12Dugo nadanje mori srce,

i želja je ispunjena drvo životno.

13Ko prezire reč sam sebi udi;

a ko se boji zapovesti, platiće mu se.

14Nauka je mudroga izvor životni

da se sačuva prugala smrtnih.

15Dobar razum daje ljubav,

a put je bezakonički hrapav.

16Svaki pametan čovek radi s razumom,

a bezuman raznosi bezumlje.

17Glasnik bezbožan pada u zlo,

a veran je poslanik lek.

18Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu;

a ko čuva karanje, proslaviće se.

19Ispunjena je želja slast duši,

a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

20Ko hodi s mudrima postaje mudar,

a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

21Grešnike goni zlo,

a pravednicima se vraća dobro.

22Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih,

a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.

23Izobila hrane ima na njivi siromaškoj,

a ima ko propada sa zle uprave.

24Ko žali prut, mrzi na sina svog;

a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

25Pravednik jede, i sita mu je duša;

a trbuh bezbožnicima nema dosta.