Priče Solomunove 12

Vladanje mudrih i bezumnih.

1Ko ljubi nastavu, ljubi znanje;

a ko mrzi na ukor, ostaje lud.

2Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda,

a čoveka zlikovca osuđuje.

3Neće se čovek utvrditi bezbožnošću,

a koren pravednih neće se pomaći.

4Vredna je žena venac mužu svom;

a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.

5Misli su pravednih prave,

a saveti bezbožnih prevara.

6Reči bezbožnih vrebaju krv,

a pravedne izbavljaju usta njihova.

7Obaraju se bezbožni da ih nema,

a dom pravednih ostaje.

8Prema razumu svom hvali se čovek;

a ko je opaka srca, prezreće se.

9Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je

od onog koji se veliča a hleba nema.

10Pravednik se brine za život svog živinčeta,

a u bezbožnika je srce nemilostivo.

11Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba;

a ko ide za besposlicama, bezuman je.

12Bezbožnik želi obranu oda zla,

ali koren pravednih daje je.

13Zlome je zamka u grehu usana njegovih,

a pravednik izlazi iz teskobe.

14Od ploda usta svojih siti se čovek dobra,

i platu za dela svoja prima čovek.

15Bezumniku se čini prav put njegov;

ali ko sluša savet, mudar je.

16Gnev bezumnikov odmah se pozna,

ali pametni pokriva sramotu.

17Ko govori istinu, javlja šta je pravo,

a lažni svedok prevaru.

18Ima ko govori kao da mač probada,

a jezik je mudrih lek.

19Istinita usta stoje tvrdo doveka,

a jezik lažljivi za čas.

20Koji zlo misle, prevara im je u srcu,

a radost je onima koji savetuju na mir.

21Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika,

a bezbožnici će se napuniti zla.

22Mrske su Gospodu lažljive usne;

a koji rade verno, mili su Mu.

23Pametan čovek pokriva znanje,

a srce bezumnih razglašuje bezumlje.

24Ruka radljiva gospodariće,

a lena će davati danak.

25Briga u srcu čovečijem obara;

a dobra reč razveseljava.

26Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom;

a bezbožnike zavodi put njihov.

27Lenjivac neće peći lov svoj,

a u vrednog je čoveka dobro dragoceno.

28Na putu pravde život je,

i kuda ide staza njena nema smrti.