Priče Solomunove 15

Mudrost donosi spasenje, a bezumlje i grehovi propast.

1Odgovor blag utišava gnev,

a reč preka podiže srdnju.

2Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje,

a usta bezumnih prosipaju bezumlje.

3Oči su Gospodnje na svakom mestu

gledajući zle i dobre.

4Zdrav je jezik drvo životno,

a opačina s njega kršenje od vetra.

5Lud se ruga nastavom oca svog;

a ko prima ukor biva pametan.

6U kući pravednikovoj ima mnogo blaga;

a u dohotku je bezbožnikovom rasap.

7Usne mudrih ljudi seju znanje,

a srce bezumničko ne čini tako.

8Žrtva je bezbožnička gad Gospodu,

a molitva pravednih ugodna Mu je.

9Gad je Gospodu put bezbožnikov;

a ko ide za pravdom, njega ljubi.

10Karanje je zlo onome ko ostavlja put;

koji mrzi na ukor, umreće.

11Pakao je i pogibao pred Gospodom,

a kamoli srca sinova čovečijih.

12Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori,

niti ide k mudrima.

13Veselo srce veseli lice,

a žalost u srcu obara duh.

14Srce razumno traži znanje,

a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem.

15Svi su dani nevoljnikovi zli;

a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.

16Bolje je malo sa strahom Gospodnjim

nego veliko blago s nemirom.

17Bolje je jelo od zelja gde je ljubav

nego od vola ugojena gde je mržnja.

18Čovek gnevljiv zameće raspru;

a ko je spor na gnev, utišava svađu.

19Put je lenjoga kao ograda od trnja,

a staza je pravednih nasuta.

20Mudar je sin radost ocu,

a čovek bezuman prezire mater svoju.

21Bezumlje je radost bezumniku,

a razuman čovek hodi pravo.

22Namere se rasipaju kad nema saveta,

a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.

23Raduje se čovek odgovorom usta svojih,

i reč u vreme kako je dobra!

24Put k životu ide gore razumnome

da se sačuva od pakla odozdo.

25Gospod raskopava kuću ponositima,

a među udovici utvrđuje.

26Mrske su Gospodu misli zle,

a besede čistih mile su.

27Lakomac zatire svoju kuću,

a ko mrzi na poklone živ će biti.

28Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti,

a usta bezbožnička rigaju zlo.

29Daleko je Gospod od bezbožnih,

a molitvu pravednih čuje.

30Vid očni veseli srce,

dobar glas goji kosti.

31Uho koje sluša karanje životno

nastavaće među mudrima.

32Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju;

a ko sluša karanje, biva razuman.

33Strah je Gospodnji nastava k mudrosti,

i pre slave ide smernost.