4. Mojsijeva 12

Marija, koja je gunđala, ogubavi se.

1I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke, kojom se oženi, jer se oženi Madijankom. 2I rekoše: Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to ču Gospod. 3A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji. 4I odmah reče Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: Dođite vas troje u šator od sastanka. I otidoše njih troje. 5Tada siđe Gospod u stupu od oblaka, stade na vratima od šatora. I viknu Arona i Mariju, i dođoše oboje. 6I reče im: Čujte sada reči moje: prorok kad je među vama, ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu. 7Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom. 8Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Kako se dakle ne pobojaste vikati na slugu mog, na Mojsija? 9I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide.

10I oblak se podiže sa šatora; i gle, Marija beše gubava, bela kao sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava. 11Tada reče Aron Mojsiju: Gospodaru, molim te, ne meći na nas greha ovog, jer ludo učinismo i zgrešismo. 12Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kome je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe majke svoje. 13I vapi Mojsije ka Gospodu govoreći: Bože, molim Ti se, isceli je. 14A Gospod odgovori Mojsiju: Da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odlučena sedam dana izvan logora, a posle neka bude opet primljena. 15Tako bi Marija odlučena izvan logora sedam dana; i narod ne pođe odande dokle Marija ne bi opet primljena. 16Posle toga narod je otišao iz Asirota i ulogorio se u pustinji Faran.