4. Mojsijeva 10

Upotreba truba. Polazak naroda iz Sinajske pustinje.

1Još reče Gospod Mojsiju govoreći: 2Načini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska. 3Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka. 4A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih. 5A kad zatrube potresajući, tada neka se kreće logor koji leži prema istoku. 6A kad zatrubite drugi put potresajući, onda neka se kreće logor koji je na jugu; potresajući neka se trubi kad treba da pođu. 7A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajući. 8A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba večna od kolena do kolena. 9I kad pođete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajući; i Gospod Bog vaš opomenuće vas se, i sačuvaćete se od neprijatelja svojih. 10Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i početke meseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.

11I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedočanstva. 12I pođoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj. 13Tako pođoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija. 14I pođe napred zastava vojske sinova Judinih u četama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov; 15a nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov; 16a nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.

17I složiše šator, pa pođoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseći šator. 18Potom pođe zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov, 19a nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev, 20a nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.

21I pođoše sinovi Katovi noseći svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dođu. 22Potom pođe zastava vojske sinova Jefremovih u četama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov, 23a nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov, 24a nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.

25Najposle pođe zastava vojske sinova Danovih u četama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev, 26a nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov, 27a nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov. 28Tim redom pođoše sinovi Izrailjevi u četama svojim, i tako iđahu.

29A Mojsije reče Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reče Gospod: Vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izrailju mnogo dobra. 30A on mu reče: Neću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj. 31A Mojsije reče: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vođ. 32I ako pođeš s nama kad dođe dobro koje će nam učiniti Gospod, učinićemo ti dobro.

33I tako pođoše od gore Gospodnje, i iđahu tri dana, i kovčeg zaveta Gospodnjeg iđaše pred njima tri dana tražeći mesto gde bi počinuli. 34I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.

35I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te. 36A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.