Matej 8

Isus isceljuje gubavog slugu kapetanovog, Petrovu taštu i druge bolesnike, poučava svoja dva učenika, stišava oluju i pomaže dva besna čoveka.

1A kad siđe s gore, za Njim iđaše naroda mnogo. 2I gle, čovek gubav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti. 3I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube. 4I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima.

5A kad uđe u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleći Ga 6i govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo. 7A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga. 8I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. 9Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini. 10A kad ču Isus, udivi se i reče onima što iđahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh. 11I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom: 12A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba. 13A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.

14I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese. 15I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu. 16A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli: 17Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.

18A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane. 19I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš. 20Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti. 21A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog. 22A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.

23I kad uđe u lađu, za Njim uđoše učenici Njegovi. 24I gle, oluja velika postade na moru da se lađa pokri valovima; a On spavaše. 25I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo. 26I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika. 27A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?

28A kad dođe na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim. 29I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas? 30A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja. 31I đavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja. 32I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi. 33A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne. 34I gle, sav grad iziđe na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.