Matej 23

Isus kori književnike i fariseje. Teški jerusalimski gresi. Proricanje o razorenju Hrama.

1Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim 2govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. 3Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine. 4Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate. 5A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim. 6I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama, 7i da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi! 8A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća. 9I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. 10Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. 11A najveći između vas da vam bude sluga. 12Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.

13Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. 14Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni. 15Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe.

16Teško vama vođe slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je. 17Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti. 18I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je. 19Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti? 20Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu. 21I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj. 22I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.

23Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati. 24Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.

25Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. 26Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.

27Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. 28Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.

29Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika, 30i govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka. 31Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. 32I vi dopunite meru otaca svojih. 33Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni? 34Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada, 35da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste među crkvom i oltarom. 36Zaista vam kažem da će ovo sve doći na rod ovaj.

37Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste! 38Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta. 39Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.