Matej 20

Priča o radnicima u vinogradu. Treće kazivanje o stradanju. Sinovi Zevedejevi. Borba za prvenstvo. Dva slepca.

1Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj. 2I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj. 3I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni, 4i njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam. 5I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako. 6I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni? 7Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete. 8A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih. 9I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš. 10A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš. 11I primivši vikahu na gospodara. 12Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli. 13A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; nisi li pogodio sa mnom po groš? 14Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 16Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.

17I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest učenika na putu, i reče im: 18Evo idem u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan glavarima svešteničkim i književnicima; i osudiće Ga na smrt; 19i predaće Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treći dan ustaće.

20Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto. 21A On joj reče: Šta hoćeš? Reče Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom. 22A Isus odgovarajući reče: Ne znate šta tražite; možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo. 23I reče im: Čašu dakle moju ispićete, i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj. 24I kad čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata. 25A Isus dozvavši ih reče: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. 26Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. 27I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga. 28Kao što ni Sin čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.

29I kad je izlazio iz Jerihona za Njim iđaše narod mnogi. 30I gle, dva slepca seđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov! 31A narod prećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov! 32I ustavivši se Isus dozva ih, i reče: Šta hoćete da vam učinim? 33Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oči naše. 34I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za Njim.