Marko 11

Isus ulazi u Jerusalim, proklinje smokvu, čisti Hram, preporučuje veru, molitvu i praštanje. Brani svoju vlast.

1I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih 2i reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako uđete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite. 3I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo. 4A oni odoše, i nađoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga. 5I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare? 6A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih. 7I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj. 8A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu. 9A koji iđahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! 10Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

11I uđe Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izađe u Vitaniju s dvanaestoricom.

12I sutradan kad izađoše iz Vitanije, ogladne. 13I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama. 14I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu učenici Njegovi.

15I dođoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. 16I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu. 17I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu. 18I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao. 19I kad bi uveče izađe napolje iz grada.

20I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena. 21I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se. 22I odgovarajući Isus reče im: 23Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče. 24Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam. 25I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše. 26Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.

27I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po crkvi dođoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine, 28i rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš? 29A Isus odgovarajući reče im: I ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim. 30Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi. 31I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste? 32Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše. 33I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.