Marko 10

O razvodu braka. Hristos blagosilja decu. Bogati mladić. Treće proricanje o stradanju. Sinovi Zevedejevi. Vartimej.

1I ustavši odande dođe u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.

2I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu? 3A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije? 4A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti. 5I odgovarajući Isus reče im: Po tvrđi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu. 6A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog. 7Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj, 8i budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo. 9A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

10I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi. 11I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj. 12I ako žena ostavi muža svog i pođe za drugog, čini preljubu.

13I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu. 14A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje. 15Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega. 16I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

17I kad izađe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni? 18A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. 19Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater. 20A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje. 21A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, te hajde za mnom uzevši krst. 22A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.

23I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko! 24A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje! 25Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje. 26A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti? 27A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu. 28A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo. 29A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanđelja radi, 30a da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni. 31Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.

32A kad iđahu putem u Jerusalim, Isus iđaše pred njima, a oni se čuđahu, i za Njim iđahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega: 33Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima; 34i narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.

35I pred Njega dođoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti. 36A On im reče: Šta hoćete da vam učinim? 37A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj. 38A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam? 39A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se; 40ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno. 41I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana. 42A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim. 43Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. 44I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga. 45Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.

46I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, seđaše kraj puta i prošaše. 47I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me! 48I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me! 49I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te. 50A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dođe k Isusu. 51I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam. 52A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.