Marko 12

Priča o vinogradarima. Pitanje o davanju poreza, o vaskrsenju mrtvih i o najvećoj zapovesti. Davidov Sin i Gospod. Treba se čuvati književnika! Udovičina lepta.

1I poče im govoriti u pričama: Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode. 2I kad dođe vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog. 3A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna. 4I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog. 5I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše. 6Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreći: Postideće se sina mog. 7A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova. 8I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda. 9Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima. 10Zar niste čitali u pismu ovo:

Kamen koji odbaciše zidari,

onaj posta glava od ugla;

11To bi od Gospoda

i divno je u našim očima?

12I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši Ga odoše.

13I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reči. 14A oni došavši rekoše Mu: Učitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem učiš; treba li ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li dati, ili da ne damo? 15A On, znajući njihovo licemerje, reče im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim. 16A oni donesoše. I reče im: Čiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Ćesarev. 17I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.

18I dođoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreći: 19Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom. 20Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda. 21I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći. 22I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena. 23O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.

24I odgovarajući Isus reče im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje? 25Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima. 26A za mrtve da ustaju niste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? 27Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.

28I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih? 29A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini; 30i ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest. 31I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema. 32I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega; 33i ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga. 34A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.

35I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov? 36Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

37Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću.

38I govoraše im u nauci svojoj: Čuvajte se književnika koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, 39i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama. 40Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još više osuđeni.

41I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo. 42I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant. 43I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu. 44Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.