Luka 24

Vaskrsenje Hristovo. Isus se javlja učenicima koji idu u Emaus i potom apostolima. Hristovo vaznesenje.

1A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; 2ali nađoše kamen odvaljen od groba. 3I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa. 4I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama; 5a kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga među mrtvima? 6Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji, 7govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane. 8I opomenuše se reči Njegovih. 9I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim. 10A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima. 11I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im. 12A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.

13I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus. 14A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima. 15I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima. 16A oči im se držahu da Ga ne poznaše. 17A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli? 18A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana? 19I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom; 20kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga? 21A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi. 22A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu, 23i ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ. 24I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše. 25I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci! 26Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? 27I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

28I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide. 29I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći. 30I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im. 31Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade. 32I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo? 33I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima, 34koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. 35I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.

36A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam. 37A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha. 38I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? 39Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. 40I ovo rekavši pokaza im ruke i noge. 41A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo? 42A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću. 43I uzevši izjede pred njima.

44I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima. 45Tada im otvori um da razumeju pismo. 46I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; 47i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima. 48A vi ste svedoci ovome. 49I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine.

50I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih. 51I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo. 52I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću. 53I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.