3. Mojsijeva 24

Zakoni o žišcima i hlebovima. Kamenovanje bogohulnika. Kazna ubistva i drugih telesnih povređivanja.

1Još reče Gospod Mojsiju govoreći: 2Zapovedi sinovima Izrailjevim neka ti donesu ulje maslinovo čisto, ceđeno, za videlo, da žišci gore vazda. 3Pred zavesom svedočanstva u šatoru od sastanka Aron će ih nameštati da gore od večera do jutra pred Gospodom vazda zakonom večnim od kolena do kolena. 4Na svećnjak čisti nameštaće žiške pred Gospodom vazda.

5I uzmi belog brašna, i ispeci dvanaest kolača, svaki kolač da bude od dve desetine efe. 6I postavi ih u dva reda, po šest u jedan red, na čistom stolu pred Gospodom. 7I na svaki red metni kada čistog, da bude za svaki hleb spomen, žrtva ognjena Gospodu. 8Svake subote neka ih postavlja sveštenik pred Gospodom vazda uzimajući od sinova Izrailjevih zakonom večnim. 9I biće Aronovi i sinova njegovih, koji će jesti na mestu svetom, jer im je svetinja nad svetinjama od ognjenih žrtava Gospodnjih zakonom večnim.

10A izađe sin jedne Izrailjke, kome je otac bio Misirac, među sinove Izrailjeve, i svadi se u logoru sin žene Izrailjke s nekim Izrailjcem. 11I psujući sin žene Izrailjke pohuli na ime Božije, te ga dovedoše k Mojsiju; a mati mu beše po imenu Salomita, kći Davrijina, od plemena Danovog. 12I metnuše ga u zatvor dokle im se kaže šta će činiti s njim po reči Gospodnjoj.

13A Gospod reče Mojsiju govoreći: 14Izvedi tog psovača napolje iz logora, i neka svi koji su čuli metnu ruke svoje na glavu njegovu, i neka ga sav narod zaspe kamenjem. 15A sinovima Izrailjevim kaži i reci: Ko bi god pohulio Boga svog, nosiće greh svoj. 16Ko bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi, sav narod da ga zaspe kamenjem; i došljak i domorodac koji bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi.

17I ko ubije čoveka, da se pogubi. 18A ko ubije živinče, neka vrati drugo, živinče za živinče. 19I ko rani bližnjeg svog, kako učini tako da mu bude: 20Ulom za ulom, oko za oko, zub za zub; kako ošteti telo čoveku, onako da mu se učini. 21Ko ubije živinče, da vrati drugo; ali ko ubije čoveka, da se pogubi. 22Zakon da vam je jedan, došljaku da bude kao i rođenom u zemlji. Jer sam ja Gospod Bog vaš. 23I Mojsije kaza sinovima Izrailjevim, a oni izvedoše psovača napolje iz logora, i zasuše ga kamenjem; i učiniše sinovi Izrailjevi kako Gospod zapovedi Mojsiju.