Jovan 2

Svadba u Kani. Čišćenje Hrama.

1I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova. 2A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu. 3I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina. 4Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas. 5Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.

6A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra. 7Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha. 8I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše. 9A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika, 10i reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino dosle. 11Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

12Potom siđe u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.

13I blizu beše pasha jevrejska, i iziđe Isus u Jerusalim. 14I nađe u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu. 15I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta; 16i reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački. 17A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.

18A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti? 19Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti. 20A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina građena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš? 21A On govoraše za crkvu tela svog. 22A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.

23A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše. 24Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše, 25i ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.