Joil 1

Napast od skakavaca i znaci dana Gospodnjeg, jadikovanje i molba.

1Reč Gospodnja koja dođe Joilu sinu Fatuilovom.

2Čujte, starci;

slušajte, svi stanovnici zemaljski;

je li ovako šta bilo za vašeg vremena

ili za vremena vaših otaca?

3Pripovedajte to sinovima svojim,

i sinovi vaši svojim sinovima,

i njihovi sinovi potonjem kolenu.

4Šta osta iza gusenice izjede skakavac,

i šta osta iza skakavca izjede hrušt,

i šta osta iza hrušta izjede crv.

5Otreznite se, pijanice, i plačite;

i ridajte svi koji pijete vino, za novim vinom,

jer se ote iz usta vaših.

6Jer dođe na zemlju moju silan narod i nebrojen;

zubi su mu kao u lava

i kutnjaci kao u lavice.

7Potre vinovu lozu moju,

i smokve moje pokida,

sasvim ih oguli i pobaca,

te im se grane bele.

8Ridaj kao mladica opasana kostreću

za mužem mladosti svoje.

9Nesta dara i naliva iz doma Gospodnjeg;

tuže sveštenici, sluge Gospodnje.

10Opuste polje, tuži zemlja;

jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja.

11Stidite se ratari, ridajte vinogradari,

pšenice radi i ječma radi,

jer propade žetva na njivi;

12Loza posahnu i smokva uvenu;

šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše,

jer nesta radosti između sinova ljudskih.

13Opašite se i plačite sveštenici;

ridajte koji služite oltaru,

dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog;

jer se unosi u dom Boga vašeg dar i naliv.

14Naredite post, oglasite praznik,

skupite starešine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog,

i vapite ka Gospodu:

15Jaoh dana!

Jer je blizu dan Gospodnji,

i doći će kao pogibao od Svemogućeg.

16Nije li nestalo hrane ispred očiju naših,

radosti i veselja iz doma Boga našeg?

17Seme istruhnu pod grudama svojim,

puste su žitnice, razvaljene spreme,

jer posahnu žito.

18Kako uzdiše stoka! Kako su se smela goveda!

Jer nemaju paše;

i ovce ginu.

19K Tebi, Gospode, vičem,

jer oganj sažeže paše u pustinji,

i plamen popali sva drveta u polju.

20I zverje poljsko pogleda za tobom,

jer usahnuše potoci vodeni

i oganj sažeže paše u pustinji.