Jov 41

Produženje opisivanja.

1Nema slobodnog koji bi ga probudio;

a ko će stati preda me?

2Ko mi je pre dao šta, da mu vratim?

Šta je god pod svim nebom, moje je.

3Neću ćutati o udima njegovim

ni o sili ni o lepoti stasa njegovog.

4Ko će mu uzgrnuti gornju odeću?

K čeljustima njegovim ko će pristupiti?

5Vrata grla njegovog ko će otvoriti?

Strah je oko zuba njegovih.

6Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.

7Blizu su jedna do druge

da ni vetar ne ulazi među njih.

8Jedna je za drugu prionula,

drže se i ne rastavljaju se.

9Kad kiha kao da munja seva,

a oči su mu kao trepavice u zore.

10Iz usta mu izlaze lučevi,

i iskre ognjene skaču.

11Iz nozdrva mu izlazi dim

kao iz vrelog lonca ili kotla.

12Dah njegov raspaljuje ugljevlje

i plamen mu izlazi iz usta.

13U vratu mu stoji sila,

i pred njim ide strah.

14Udi mesa njegovog spojeni su,

jednostavno je na njemu, ne razmiče se.

15Srce mu je tvrdo kao kamen,

tvrdo kao donji žrvanj.

16Kad se digne, drhću junaci,

i od straha očišćaju se od greha svojih.

17Da ga udari mač, ne može se održati,

ni koplje ni strela ni oklop.

18Njemu je gvožđe kao pleva,

a bronza kao trulo drvo.

19Neće ga poterati strela,

kamenje iz praće njemu je kao slamka;

20Kao slama su mu ubojne sprave,

i smeje se bačenom koplju.

21Pod njim su oštri crepovi,

stere sebi oštre stvari u glibu.

22Čini, te vri dubina kao lonac,

i more se muti kao u stupi.

23Za sobom ostavlja svetlu stazu,

rekao bi da je bezdana osedela.

24Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim,

da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji.

25Šta je god visoko prezire,

car je nad svim zverjem.